Od 2000. godine Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS je jedina mreža nevladinih organizacija koja pruža besplatnu pravnu pomoć građanima Republike Srbije u slučajevima kada im je uskraćena zaštita i ostvarivanje ljudskih prava.

U prvoj polovini 2010. godine prema podacima koji su sakupljeni u pet kancelarija, Mreži CHRIS se obratilo 349 klijenata pripadnika deset različitih nacionalnosti, a u poređenju sa statistikom iz poslednjih četiri godina ovo se može uzeti kao uravnoteženi broj klijenata. Svakodnevno pravnici u razgovorima o određenom slučaju sakupljaju osnovne podatke klijenata, kao što su: pol, obrazovanje, zapošljenost, nacionalnost, itd. Ove godine je bilo nešto više klijentkinja, nezapošljenih, i klijenata sa srednjom stručnom spremom; takođe, u pogledu zapošljenosti nije bilo bitnih promena. Prema statistici o nacionalnoj pripadnosti, najveći broj građana srpske, bošnjačke i romske nacionalnosti su se obraćali Mreži CHRIS za dobijanje pravne pomoći.

Slučajevi u toku
Kancelarija Mreže CHRIS u Valjevu je pokrenula postupak u ime lica sa invaliditetom zbog diskriminacionog ponašanja i narušavanje prava pristupa sudu. U ovom slučaju su prekršena dva zakona, i to: Zakon o sprečavanju diskriminacije prema licima sa invaliditetom i Zakon o zaštiti diskriminacije vezano za procedure pred organima javne vlasti i korišćenjem objekata i površina.

Ove je godine konačno završen slučaj koga su advokati Mreže CHRIS pokrenuli aprila 2007. godine u Vranju, time što je optuženom u prvostepenom postupku dosuđeno pet godina zatvora. Postupak je bio pokrenut zbog narušavanja prava na telesni integritet (seksualno uznemiravanje i uznemiravanje) i kršenje članova 19, 34, 35 i 36 Konvencije UN o pravima deteta.

Očekuje se da će do kraja 2010. godine Evropski sud za ljudska prava odlučivati po predstavci koju je u ime klijenta Mreža CHRIS podnela zbog kršenja člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima koja zabranjuje torturu i “nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje“.

Povećano kršenje prava iz radnih odnosa
Polugodišnji period beleži povećanje broja slučajeva kršenja prava vezanih za radno pravo što odslikava nestabilnu i pogoršanu situaciju u oblasti radnog prava u Srbiji kao posledice privrednih teškoća i međunarodne finansijske krize. Značajan broj radnika nije u mogućnosti da ostvari minimalni nivo društvenih i ekonomskih prava. Iako su zapošljeni oni nemaju redovnu platu ili zdravstveno i penziono osiguranje. Sam status zapošljenih ih sprečava da koriste socijalnu pomoć koja je dostupna nezapošljenima i socijalno ugroženim pojedincima. Uz to, mnogi su primorani da rade u privatnom sektoru za minimalne nadnice i bez uplaćenih doprinosa. Njihova prava se sramno krše, a državni organi koji su odgovorni za očuvanje reda i zaštitu prava radnika su nedelotvorni i nefunkcionalni. Ti radnici koji se drže u podređenom položaju svojim nestabilnim radnim i ekonomskim položajem su zloupotrebljeni od strane poslodavaca koji zbog toga ne bivaju kažnjavani, već bogatiji.

Povećani broj slučajeva torture
U odnosu na isti period prošle godine povećan je broj slučajeva torture. Pojavu koja se možda čini sa malim brojem slučajeva (5) ne treba zanemarivati zato što ovi slučajevi predstavljaju pretnju na pravo na život i telesni integritet što je prvo od svih ljudskih prava.

Pravo na mirno uživanje imovine
Povećao se broj slučajeva kršenja imovinskog prava. Iako prava iz ove kategorije variraju od ličnog prihoda od prava na nepokretnosti, ugrožavanje jednog od osnovnih i neprikosnovenih prava na mirno uživanje imovine još više doprinosi osećaju zakonske nesigurnosti građana.

Pravo građana pred upravnim organima
Glomazni upravni aparat, nedovoljno ulaganje u stručno osposobljavanje kadrova, odsustvo depolitizacije državne uprave, kao i nepostojanje odgovornosti za učinjeno su glavne prepreke uspostavljanju efikasne i dobre uprave. Kao posledica tog stanja, veći broj klijenata se obratio kancelarijama Mreže CHRIS povodom narušavanja prava pred upravnim organima. Pored napora koje je u ovoj oblasti činio republički zaštitnik građana, smatramo da je neophodno da postoje zaštitnici građana na lokalnom nivou što bi obezbedilo lakši pristup odgovornim licima za zaštitu prava građana.

Pravo na pravično suđenje
Prvi rezultati reformisanog pravosuđa i smanjenji broj sudija nisu imali pozitivnu potvrdu delotvornosti sudstva, tako da je problem zaštite prava na pravično suđenje, tj. suđenje u razumnom vremenskom roku u skladu sa članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima još uvek vrlo aktuelno.

Uprkos neprestanim naporima koje Srbija ulaže od 2000. godine u reformu rada državnih organa i pravosuđa kroz efikasnije i pravovremeno funkcionisanje svih komponenti vlade, očigledno je da evropski zakoni ne podrazumevaju evropsku praksu u Srbiji. Rezultati odluka Evropskog suda za ljudska prava nisu dovoljni i neohodno je uspostavljanje sistema nadzora i odgovornosti za nečiji rad i dela koja krše prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.