Upravo zbog toga je pitanje Povorke ponosa mnogo dublje od bezbednosnog. Ono zahteva jasno određenje Vlade i svih nosilaca vlasti prema tome koliko čvrsto i iskreno stoje iza vrednosti ljudskih prava koja su garantovana Ustavom i ostalim propisima koje su dužni da sprovode. U ovom momentu, na žalost, još uvek je nepoznanica da li je vlast u Srbiji dovoljno odlučna da, uprkos nerazumevanju dela građana koji još uvek mešaju seksualnu orijentaciju sa moralom i sistemom vrednosti, omogući im vidljivost grupi svojih građana i spreči nasilje nad njima.

Zaštitnik građana ponavlja da pripadnici LGBT populacije nisu pretnja bilo čijoj slobodi, vaspitanju i sistemu vrednosti. Biti homoseksualac je lično svojstvo, a ne modni krik; ponajmanje atak na patriotizam ili religiju.

Sve i da je patriotizam uslov za ostvarivanje ljudskih prava, a nije, niko nikad nije dokazao da je među heteroseksualcima više patriota nego među homoseksualcima. Medicina je rekla i da to nije bolest, pogotovo ne zarazna. Oni i one su oduvek postojali, postoje i postojaće i nema niti jednog razloga da život provedu skrivajući se.

Ljudska obaveza svih nas, a dužnost državnih organa, je da ih zaštitimo od nasilja. Ali to je najmanje što se očekuje i mora učiniti. Umesto da raspravljamo o bilo čijoj seksualnoj orijentaciji, naša obaveza je da svim građanima omogućimo da žive i svakodnevno se osećaju kao ravnopravni građani ove zemlje. To je obaveza ne samo prema njima, već i prema nama samima, jer niko ne može živeti dostojanstveno dok osoba pored njega trpi nepravdu.

Zbog toga će, a ne zbog toga što podržava ili osporava bilo čiju seksualnu orijentaciju, i Zaštitnik građana Republike Srbije 20. septembra biti u Povorci ravnopravnosti, verujući da će njeno mirno i upešno održavanje doprineti smanjenju predrasuda i učvršćivanju stava u javnosti o nedozvoljenosti i neprihvatljivosti diskriminacije i nasilja prema bilo kome.